Kada razumemo šta gubitak znači za dete, možemo se pomeriti od pitanja „Kako da naučim dete da gubi?“ ka podržavajućoj perspektivi: „Šta je detetu potrebno da nauči i razvije kako bi moglo da podnese gubitak?“
Šta da radi sa tim osećanjem“

Da li je detetu potrebno da usvoji dozvole:
„Mogu da pobedim.“
„Mogu da izgubim i da pokušam ponovo.“
„Mogu da učim.“
„Mogu da uživam u igri čak i kada ne pobedim.“

Ponašanje deteta posmatramo kao informaciju o razvojnom zadatku. Učimo ga da može da bude razočarano, da izgubi, da ne bude najbolje i da i dalje ostane sigurno u sebi, povezano sa drugima i da pokuša ponovo.